Tekstovi u ovoj sekciji služe edukaciji i zdravstvenom vaspitanju posetilaca sajta. Oni nisu medicinski savet i ne mogu zameniti pregled kod lekara.
Kardiologija · 6 min čitanja
Pritisak ne boli, i to je najveći problem
Povišen krvni pritisak godinama može da ne daje nijedan simptom. Najčešće se otkrije slučajno, na sistematskom pregledu, ili tek posle događaja koji je već ostavio posledicu.
Arterijska hipertenzija se u velikom broju slučajeva otkrije slučajno. Razlog je jednostavan i utoliko opasniji: povišen krvni pritisak sam po sebi najčešće ne boli. Glavobolja, vrtoglavica ili crvenilo lica javljaju se kod dela pacijenata, ali odsustvo tih tegoba ne znači da je pritisak u redu. Veliki broj ljudi sa vrednostima koje zahtevaju lečenje oseća se potpuno dobro.
Ono što se u tom periodu dešava nije bez posledica. Povišen pritisak trajno opterećuje zid krvnih sudova, srčani mišić, bubrege i mrežnjaču. Promene nastaju postepeno i tiho, godinama, i po pravilu se ne osećaju sve dok ne pređu određenu granicu. Zato se hipertenzija često opisuje kao stanje koje se prvi put javi u vidu događaja: infarkta, moždanog udara, poremećaja srčanog ritma ili pogoršanja bubrežne funkcije.
Praktična posledica je da se pritisak ne otkriva po osećaju, nego merenjem. Odrasla osoba bez poznatih faktora rizika treba da zna svoje vrednosti bar jednom godišnje. Ako u porodici postoji hipertenzija, ako ste gojazni, pušite, imate povišene masnoće ili šećer, ili ste u periodu pojačanog stresa i nedovoljnog sna, merenje treba da bude češće i praćeno kompletnijim pregledom.
Kardiološki pregled se ne svodi na jedno merenje u ordinaciji. Vrednost dobijena u jednom trenutku može biti viša nego što je uobičajeno, zato se pritisak procenjuje kroz više merenja, kod kuće ili 24-časovnim monitoringom, uz elektrokardiogram, laboratorijske nalaze i, po potrebi, ultrazvučni pregled srca. Tek ta celina pokazuje da li problem postoji, koliko dugo traje i da li je već ostavio trag.
Poruka koju ponavljamo pacijentima je da odsustvo tegoba nije dokaz zdravlja. Redovan pregled je jedini način da se hipertenzija otkrije pre nego što se sama najavi na neželjeni način.
Kardiologija · 7 min čitanja
Zašto se ishrana i fizička aktivnost propisuju, a ne preporučuju
Kod srčanih stanja nije svejedno šta se jede, ni koliko se i kako vežba. Vrsta i obim opterećenja su deo terapije i razlikuju se od dijagnoze do dijagnoze.
Savet da treba jesti zdravo i kretati se tačan je i istovremeno beskoristan za pacijenta koji već ima dijagnozu. Kod srčane slabosti, hipertenzije, stanja posle infarkta, poremećaja ritma ili bolesti srčanih zalistaka, ishrana i telesna aktivnost ponašaju se kao terapija: imaju vrstu, dozu i granicu, a pogrešno određene mogu da odmognu.
Kod ishrane su razlike vrlo konkretne. Unos soli nije isti za pacijenta sa hipertenzijom i za pacijenta sa srčanom slabošću koji zadržava tečnost. Unos tečnosti se u jednim stanjima ograničava, a u drugim povećava. Pacijenti na terapiji koja utiče na zgrušavanje krvi moraju da vode računa o namirnicama bogatim vitaminom K, i to ne da ih izbace, nego da im unos bude ujednačen. Isti tanjir, dakle, nije jednako dobar za dve osobe sa različitim dijagnozama.
Kod fizičke aktivnosti razlika je još izraženija. Nije isto aerobno opterećenje, poput brzog hoda ili bicikla, i vežbanje sa velikim otporom. Kod nekih stanja rad sa velikim opterećenjem i zadržavanje daha su nepoželjni, dok je umerena i redovna aerobna aktivnost izrazito korisna. Bitni su intenzitet, trajanje, učestalost i, pre svega, gornja granica koja se ne prelazi. Ta granica se ne procenjuje po osećaju, nego iz nalaza i, kada je potrebno, iz testa opterećenja.
Zato individualni plan ishrane i dijetetskog režima uvek polazi od dijagnoze, aktuelnih nalaza i terapije koju pacijent prima, a ne od opšte tabele. U planu stoji šta se jede i u kojoj količini, i podjednako precizno, koja vrsta aktivnosti, koliko puta nedeljno, koliko dugo i do kog opterećenja.
Plan koji se ne prati ne funkcioniše. Na kontroli se proverava šta je postignuto, kako pacijent podnosi napor i da li su se nalazi ili terapija promenili, pa se režim koriguje.
