Tekstovi u ovoj sekciji služe edukaciji i zdravstvenom vaspitanju posetilaca sajta. Oni nisu medicinski savet i ne mogu zameniti pregled kod lekara.
Oftalmologija · 6 min čitanja
Ispad u vidnom polju nije uvek problem sa okom
Deo slike koji nedostaje, senka sa strane ili prolazno zamućenje mogu poticati od oka, ali i od krvnih sudova i mozga. Zato se ti simptomi ne odlažu.
Vidno polje je sve ono što vidimo dok gledamo pravo, uključujući i periferiju. Kada u njemu nastane ispad, mozak ga često popuni okolnom slikom, pa pacijent ne vidi crnu mrlju nego primećuje da mu nešto promiče: zakači dovratak, ne vidi automobil sa strane, gubi red pri čitanju.
Uzrok može biti u samom oku. Glaukom oštećuje vidno polje postepeno i sa periferije, dugo bez ikakvog bola. Bolesti mrežnjače, njeno odlubljivanje ili promene u žutoj mrlji daju svoje karakteristične ispade, uz iskrivljenje ravnih linija ili tamnu zavesu koja se širi.
Deo simptoma, međutim, uopšte ne dolazi iz oka. Vidni put ide od oka do potiljačnog režnja mozga, pa oštećenje bilo gde na tom putu daje ispad u vidnom polju. Kada ispad pogodi istu polovinu vidnog polja na oba oka, poreklo je po pravilu iza oka. Prolazan gubitak vida na jednom oku, koji traje minutima i sam se povuče, može biti znak poremećaja u dotoku krvi i tretira se kao upozoravajući događaj, isto kao prolazna slabost ruke ili poremećaj govora.
Zato oftalmološki pregled u ovim situacijama ne staje na proveri oštrine vida. Radi se pregled očnog dna, meri se očni pritisak i, po indikaciji, ispituje vidno polje, a nalaz se posmatra zajedno sa krvnim pritiskom, šećerom, masnoćama i neurološkim statusom.
Praktično pravilo: naglo nastao ispad, senka, bleskovi svetla, nagli porast broja plutajućih tačkica ili prolazan gubitak vida spadaju u hitna stanja i ne odlažu se za sledeću nedelju. Postepena promena, primećena slučajno, takođe traži pregled, samo ne istog dana.
Autor teksta: dr med Boris Karadžić
Oftalmologija · 5 min čitanja
Šećerna bolest i oko: pregled koji se radi i bez tegoba
Promene na mrežnjači kod dijabetesa nastaju pre nego što se vid pogorša. Zato se očno dno pregleda po kalendaru, a ne po osećaju.
Dijabetesna retinopatija je oštećenje sitnih krvnih sudova mrežnjače koje nastaje kao posledica dugotrajno povišenog šećera u krvi. Njena osnovna osobina je da u ranim fazama ne daje tegobe. Vid je uredan, pacijent nema bol ni zamućenje, a promene na očnom dnu već postoje i vide se pri pregledu.
Kada se vid pogorša, to najčešće znači da je promena zahvatila centralni deo mrežnjače ili da je došlo do krvarenja. U tom trenutku lečenje je i dalje moguće, ali cilj postaje očuvanje onoga što je ostalo, umesto sprečavanja nastanka oštećenja.
Zbog toga se pregled očnog dna ne naručuje po tegobama nego po pravilu. Kod tipa 2 šećerne bolesti pregled se radi već pri postavljanju dijagnoze, jer bolest često traje neprepoznato godinama pre nego što se otkrije. Dalja dinamika kontrola određuje se prema nalazu, dužini trajanja bolesti, vrednostima šećera, krvnom pritisku i masnoćama, a u trudnoći se kontrole zgušnjavaju.
Isto važi i za druga stanja koja pogađaju krvne sudove. Povišen krvni pritisak ostavlja svoj trag na očnom dnu, i taj nalaz je koristan i internisti, jer pokazuje stanje sitnih krvnih sudova na jedinom mestu na telu gde se oni mogu direktno videti.
Praktično, ako imate šećernu bolest ili povišen pritisak, pregled očnog dna je deo redovnog praćenja, isto koliko i laboratorija. Nalaz će mnogo puta zaredom biti uredan, i to je upravo poenta.
Autor teksta: dr med Boris Karadžić
